Милан Т. Вуковић: Мали књижарски лексикон (1959)

О аутору:

У свом родном месту (рођен 1915) Лисичина у Славонији, Милан Вуковић је завршио основну школу. Од 1928. године радио је у књижари Владимира Панића, а затим код антиквара Александра Поповића. После рата радио је у књижари СКЗ у Српских владара 19, као антиквар и то до пензије.
Значајан допринос нашој култури Вуковић је дао својим делом Мали књижарски лексикон који је објавио 1959. године.
Умро је 1985. године.

(Старчевић 1997, 147)

Извори:

Vuković, Milan T. 1959. Mali knjižarski leksikon: bibliografsko-bibliofilsko-bibliotekarski priručnik. Beograd: Izdanje pisca.
Старчевић, Велимир. 1997. Старо српско књижарство. Просвета: Београд.

Садржај:

1. Писци југословенске књижевности
2. Писци стране књижевности
3. Сабрана дела - збирке (комплети)
4. Југословенске издавачко књижарске куће
5. Подела књига по струкама у књижарама и библиотекама
6. Књижевне награде
7. Библиографија
8. Додаци и напомене

Напомена:

За разлику од Главног каталога целокупне српске књижевности који је издала Дворска књижара Мите Стајића, Општег каталога књига Геце Кона или Каталога антикварних књига Књижаре и антикварнице "Доситеј Обрадовић", у којима су каталошки обрађене публикације разврстане по областима, Вуковић је у свом Лексикону највећу пажњу поклонио сабраним делима и збиркама, те у њему можемо да пронађемо податке о свим важнијим едицијама које су штампане почев од друге половине 19. века па до 1959. године.

Мали књижарски лексикон (1959)

Милан Т. Вуковић



 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Николо Макијавели: Владалац (1931)

Слика
Завршујем, дакле, да су људи срећни, остајући упорни у својим поступцима при промени судбине, ако се њихови поступци подударају са њом, и несрећни, ако се не подударају. Ја наилазим да је боље бити нагао него ли смотрен, јер је судбина жена; и ко хоће њом да завлада, треба да је туче,  гура. И види се да је пре побеђују ови, него ли они који хладно поступају. И стога је увек, као жена пријатељица младића, зато што су мање смотрени, беснији, и заповедају јој са више смелости. (Макиавели 1931, 99) Извор: Макиавели, Николо. 1931. Владалац . Друго издање. Превео Миодраг Т. Ристић. Београд: Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановић и друг. Библиографска напомена: Макијавелијев Владалац (Il principe) први пут је штампан на српском језику 1881. године у Панчеву (Народна библиотека Браће Јовановић, Св. 20, 24, Дела талијанска). Преводилац није познат, али се претпоставља да би то могао да буде Ђорђе Поповић - Даничар. Нови српски превод Миодрага Т. Ристића објавио је Геца Кон 1907. године,...
Прикажи све

Паулина Лебл-Албала: Херман Хесе (1929)

Слика
Више него ико други Херман Хесе* носи на себи јасно обележје средине из које је поникао, средине прожете спиритуализмом, религиозношћу, пиетизмом. По мајци је он унук чувеног лутеранског мисионара доктора Гундерта, који је провео свој век као Христов војник, с једином тежњом да невернике од Бомбаја до Цејлона и Малабара приведе у праву веру. Баба песникова је такође члан једне мисије и управитељица завода за девојке и жене које се ту припремају да приме хришћанство. Дете таквих супружника, мати песникова, Марија, чим је стала на снагу, живо учествује у послу својих родитеља, најревноснији им је помагач, и у првом браку удаје се такође за једног мисионара по Индији. — С друге стране, отац песников Јоханес Хесе, као син руског среског лекара, не задовољава се да траје своје дане у мирном месташцу Вајсенштајну, у руској губернији Естонији, него, тежећи увек за царством небеским, одлази с осамнаест година у Базел, у протестантски семинар, и већ у двадесет првој години наименован је за миси...
Прикажи све