Николо Макијавели: Владалац (1931)

Завршујем, дакле, да су људи срећни, остајући упорни у својим поступцима при промени судбине, ако се њихови поступци подударају са њом, и несрећни, ако се не подударају. Ја наилазим да је боље бити нагао него ли смотрен, јер је судбина жена; и ко хоће њом да завлада, треба да је туче,  гура. И види се да је пре побеђују ови, него ли они који хладно поступају. И стога је увек, као жена пријатељица младића, зато што су мање смотрени, беснији, и заповедају јој са више смелости.

(Макиавели 1931, 99)

Извор:

Макиавели, Николо. 1931. Владалац. Друго издање. Превео Миодраг Т. Ристић. Београд: Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановић и друг.

Библиографска напомена:

Макијавелијев Владалац (Il principe) први пут је штампан на српском језику 1881. године у Панчеву (Народна библиотека Браће Јовановић, Св. 20, 24, Дела талијанска). Преводилац није познат, али се претпоставља да би то могао да буде Ђорђе Поповић - Даничар. Нови српски превод Миодрага Т. Ристића објавио је Геца Кон 1907. године, док се његово друго, прерађено издање појавило 1931. године (Београд: Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановић и друг). У Предговору из 1907. године, Миодраг Т. Ристић помиње још два превода која су остала у рукопису - један из 1857. и други, Ристе Данића, који је понуђен Чупићевој задужбини.

 

Антонело Силверини: Макијавели

Николо Макиавели - Владалац
(Београд, 1931)