Маргиналије

ВЕШТИЦА, им. (1) Ружна и одвратна старица, у злоћудном савезу са Ђаволом. (2) Прелепа, привлачна млада жена, по злу далеко превазилази Ђавола (Birs 1992, 230). МОЛИТИ СЕ, гл. Захтевати да закони свемира буду поништени у корист једног тражитеља који сам признаје да је безвредан (Birs 1992, 115). ЛОКАТИ, гл. Шљокати, шљемати, цугати, љуштити, тргнути, пијуцкати, дрмнути, цуцлати. Код појединаца се на локање не гледа повољно, али народи који лочу су увек међу првима у цивилизацији и моћи. Када се сукобе са пијандурама хришћанима, апстиненти муслимани падају као трава под косом. У Индији, сто хиљада енглеских месождера који пију бренди са содом држе потчињено 250 милиона вегетаријанских апстинената, припадника исте, аријевске, расе. Са каквом су лакоћом Американци, који воле виски, изгурали трезвене Шпанце са њихових поседа! Још од времена када су Викинзи пустошили све обале Западне Европе и лежали пијани у свакој освојеној луци, увек је било исто: свуда се видело да се нације које превише...

Завршујем, дакле, да су људи срећни, остајући упорни у својим поступцима при промени судбине, ако се њихови поступци подударају са њом, и несрећни, ако се не подударају. Ја наилазим да је боље бити нагао него ли смотрен, јер је судбина жена; и ко хоће њом да завлада, треба да је туче,  гура. И види се да је пре побеђују ови, него ли они који хладно поступају. И стога је увек, као жена пријатељица младића, зато што су мање смотрени, беснији, и заповедају јој са више смелости. (Макиавели 1931, 99) Извор: Макиавели, Николо. 1931. Владалац . Друго издање. Превео Миодраг Т. Ристић. Београд: Свесловенска књижарница М. Ј. Стефановић и друг. Библиографска напомена: Макијавелијев Владалац (Il principe) први пут је штампан на српском језику 1881. године у Панчеву (Народна библиотека Браће Јовановић, Св. 20, 24, Дела талијанска). Преводилац није познат, али се претпоставља да би то могао да буде Ђорђе Поповић - Даничар. Нови српски превод Миодрага Т. Ристића објавио је Геца Кон 1907. године,...

О аутору: У свом родном месту (рођен 1915) Лисичина у Славонији, Милан Вуковић је завршио основну школу. Од 1928. године радио је у књижари Владимира Панића, а затим код антиквара Александра Поповића. После рата радио је у књижари СКЗ у Српских владара 19, као антиквар и то до пензије. Значајан допринос нашој култури Вуковић је дао својим делом Мали књижарски лексикон који је објавио 1959. године. Умро је 1985. године. (Старчевић 1997, 147) Извори: Vuković, Milan T. 1959. Mali knjižarski leksikon: bibliografsko-bibliofilsko-bibliotekarski priručnik . Beograd: Izdanje pisca. Старчевић, Велимир. 1997. Старо српско књижарство . Просвета: Београд. Садржај: 1. Писци југословенске књижевности 2. Писци стране књижевности 3. Сабрана дела - збирке (комплети) 4. Југословенске издавачко књижарске куће 5. Подела књига по струкама у књижарама и библиотекама 6. Књижевне награде 7. Библиографија 8. Додаци и напомене Напомена: За разлику од Главног каталога целокупне српске књижевности који је издал...

И Сатана се пробуди, окупан хладним знојем. Нектер, Истар, Аркадије и Зита стајали су поред њега. Бенгали су певали. — Другови — рече велики арханђео — не, не освајајмо небо. Доста је власти. Рат порађа рат а победа пораз. Побеђени Бог постаће Сатана, победилац Сатана постаће Бог. Нек би ме усуд поштедео те страшне судбе! Волим пакао који је образовао мога генија, волим земљу где сам учинио неког добра, ако је могуће учинити га у овом страшном свету где бића опстају само убиством. Сад је, захваљујући нама, стари Бог лишен свога земаљскога царства и све што мисли на овој кугли презире га или га не познаје. Но каква корист што људи нису више потчињени Јалдаваоту, ако је дух Јалдаваотов још у њима, ако су они, налик на њега, завидљиви, преки, свађалице, похлепни, непријатељи уметности и лепоте; каква је корист што су одбацили дивљачног Демиурга, ако не слушају пријатељске демоне који уче свакој истини, Диониса, Аполона, и Музе. Што се нас, небесних духова, узвишених демона, тиче, ми смо у...